Uplovi u srednji vek

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka zajedno sa Opštinom Golubac organizovao je pravu autentičnu manifestaciju "Uplovi u srednji vek preko Golubačke tvrđave“. Pre nego što je održana manifestacija u samom Golubcu, domaćini su održali promociju i to na sred Knez Mihailove. Bilo je zanimljivo spojiti srednji vek i 21. vek u centru Beograda.

       ZNAKOVI PORED PUTA

Dvosmerna komunikacija na društvenim mrežama za modernu i transparnetnu vladu

Prilikom rada na tekstu o lažnim profilima Vlade Srbije , shvatila sam koliko kod nas, iako je to u svetu odavno praksa, još ne postoji svest o važnosti komunikacije vlasti sa građanima putem društvenih mreža. Pri tome se zanemaruje činjenica, da su u ovom slučaju svi dobitnici. Građani, jer mogu brže i lakše i bez posrednika da stupe u kontakt sa predstavnicima vlasti. S druge strane vlast, jer može da ima direktan uvid u probleme građana i da reaguje.

Društvene mreže svakako nisu čarobni štapić  i ne možete da očekujete da vam neki ministar zahvaljujući čestoj komunikaciji na Tviteru postane  najbolji prijatelj ali možete i imate pravo da očekujete da će detektovati vaš problem i krenuti u njegovo rešavanje.

Hrvatski srednjoškolac Fran Kušeta uspeo je da sa 15 godina organizuje prvi protest uz pomoć društvenih mreža i pokrene Hrvatsku. Cilj protesta nije bio rušenje vlade, niti smene ili bilo kakve političke poruke, već da građani pokažu da ipak nisu samo pasivni konzumenti političkih igara, navodi se na na sajtu jedne agencije za odnose sa javnošću iz Hrvatske. Danas sa 19 godina Fran Kušeta je deo online time Vlade Hrvatske.

 To je ujedno bio i jedan od povoda da bude moj sagovornik u tekstu o lažnim profilima Vlade Srbije.  

Odgovori devetnaestogodišnjeg Kušete su zaista bili inspirativni i zato ih ovde u celosti prenosim.  

Koji je cilj delovanja i kakvi su dosadašnji efekti Vlade Hrvatske na Tviteru i ostalim društvenim mrežama?

Želimo biti moderna, otvorena i transparentna Vlada, a dvosmjerna komunikacija s hrvatskim građanima preko društvenih mreža svakako nam u tome pomaže. Pitamo za savjete, kritike i prijedloge, a istovremeno želimo građanima omogućiti da sudjeluju u radu Vlade, uključuju se u javne rasprave, oblikovanje zakona, uredbi i dokumenata.
Rijetka smo Vlada koja ima otvoren Facebook "Zid", a više od 50% ‘tvitova’ zapravo su komunikacija s korisnicima pa se ističemo ne samo prenošenjem odluka, već pojašnjenjima i odgovorima.
Osmomjesečni rad itekako se isplatio i polučio uspjeh - u istraživanju koje je nedavno provela Burson-Marsteller agencija, uvršteni smo među najkomunikativnije vlade u svijetu, čak prvi u Europi.

Koji je tvoj lični motiv da učestvuješ u online timu Vlade Hrvatske?

Izazov je raditi za jednu vladu, mislim da je to, što se tiče političkog komuniciranja putem društvenih mreža tiče, vrhunac. Posao je dinamičan i zanimljiv, stalno se nalazimo u novim i nepredvidivim situacijama kroz koje se mnogo nauči. Malo je onih koji s 19 godina imaju takvu referencu u CV-u.

Da li pratiš nastup ostalih Vlada na internetu tačnije na društvenim mrežama i kako ocenjuješ njihov rad? Da li imate uzore u svom radu?

Izazov je kreativno oblikovati informacije, potaknuti korisnike na interakciju i dobiti od njih jasnu povratnu informaciju pa zato moramo pratiti mnoge zemlje i njihov nastup na internetu. Rijetke Vlade komuniciraju u tolikoj mjeri s korisnicima, ali je jako velik broj istih prisutan na društvenim mrežama i sličnim platformama. S nekim vladama, poput slovenske i crnogorske komuniciramo i preko Twittera, a pratimo i Žwhitehouse, Žnumber10gov, ŽJuliaGillard, Žsweden, Žeucouncilpress...

Kako bi prema tvom mišljenju trebalo da Vlada Srbije komunicira na društvenim mrežama?

Otvoreno i iskreno, prije svega. Dvosmjerna komunikacija velik je potencijal koji svakoj vlasti nude društvene mreže. Kroz pravilnu komunikaciju lakše je provoditi teške i nepopularne mjere, a iste omogućavaju i kvalitetnije reakcije u krizama. Važno je imati mnogo strpljenja i razumijevanja za probleme građana. Ukoliko se dobro osmisli sadržaj, ažurno odgovara na pitanja i sluša što građani misle, oni će sigurno to nagraditi.

Na Tviteru ste zapratili Vladu Srbije. Koliko takva vrsta komunikacije može da odstupa ili da se uklapa sa zvaničnom politikom dve države?

Premijer Milanović čestitao je predsjedniku Vlade Srbije s porukom o nastavku suradnje i razvijanju dobrosusjedskih odnosa. Praćenje na Twitteru logičani je korak u okviru tih poruka. Komunikacija na Twitteru je ležernija i manje opterećena od diplomatskih nota, no ipak uvijek je u grubim granicama službene politike. Koliko znamo Vlada Srbije još uvijek nije potvrdila svoj službeni račun, no veselimo se suradnji i preko Twittera.

Javni prevoz kao zabava ili osnovna potreba građana

Sva ova dešavanja sa „Bus plus“ sistemom otela su se kontroli i poprimila sve odlike jedne kafanske tuče. Više niko ne zna ni ko, a ni zašto je započeo tuču ali svi se „tuku“.

Jednostavno! Ulazak na prednja vrata švercovanje svodi na najmanju moguću meru i otud tolika halabuka. Zaboravlja se ili jednostavno ne uviđa da nije sporan ulazak na prednja vrata već što većina Beograđana nema novca da plati prevoz  ili je taj novac danas potrebniji za neke druge osnovne životne namirnice.

Da se razumemo, ja sam prva za uvođenje reda ali u državi  u kojoj malo toga  šta funkcioniše bez većih problema i gde je standard građana u stalnom padu, nehumano je zavoditi teror u javnom prevozu kako bi obezbedili profit stranoj kompaniji. Niko prevoz u Beogradu ne koristi radi zabave već zato što mora.

Devedesetih se u javni prevoz ulazilo bez karte, bez ikakve bojazni da će vas bilo ko kazniti zbog toga. Zarad nekog socijalnog mira, vlast je gledanjem kroz prste dovela do propadanja GSP-a. Onda je došao 5. oktobar i gradske vlasti su vremenom GSP potpuno digle iz mrtvih. Danas, gradska vlast daje stranoj kompaniji da ubira profit od javnoga prevoza kao da je to neki vid zabave, a ne osnovna potreba građana. 

I u jednom i u drugom slučaju vlast uopšte nije marila za interes građana iako joj je to u opisu radnog mesta. Greška u koracima. Prvo moraju da se obezbede uslovi za bolji standard građana, a onda na red dolazi ubiranje profita. Ovako, bojim se, uskoro od novog sistema niko više neće imati koristi. 

Hoće li posle kompletne primene „Bus plus“ sistema biti manje gužvi, više vozila na ulicama i nasmejaih lica u prevozu? Neće. Mislite o tome.   

                                              BEOGRAD U 5 SLIKA

Žongler u centru grada zarađuje za hleb zabavljujući vozače

Olimpijski sat na Terazijama odbrojava dane do Olimpijade

Pogled na novi most na Adi Ciganliji

Mural sa likom Draže Mihailovića kod Ade

Iako se godinama zove Bulevar kralja Aleksandra ostala je stara tabla

                                    BULEVAR U 5 SLIKA

                                                             Nulta tačka

Tragedija u novosadskom Kontrastu je još jedna u nizu koja je mogla da se dogodi svakome od nas. I ovog puta neko je imao više a neko manje sreće. Još šest žrtava besmisla u kojem živimo.

 
Srbija je uspela da nakon 12 godina od 5. oktobra ponovo dođe na nultu tačku.

Kada sam imala 19 godina bila sam ludo zaljubljena u jednog dečka. Mislilila sam da je najgore što može da se dogodi, da se oženi nekom drugom. Tog leta otišao je na letovanje i poginuo. Skočio je u more ali na pogrešno mesto. Sećam se da me  je danima opsedala misao kako je sve moglo biti drugačije, samo da je pet minuta pre toga prošao neko pored njega i upozorio ga ili možda da ga je sticaj okolnosti sa društvom  odvuklo na drugu stranu.

I danas se pitam da li je sve  moglo i moralo biti drugačije.  Da se nisu koristile prskalice ili možda da je neko opomenuo promoterku.

Pošalješ dete u grad a ono se vrati u mrtvačkom sanduku.  Zaista besmisleno. Isti ovaj osećaj imala sam dva puta u životu.

Za vreme bombardovanja dok su padale bombe, na televiziji su se smenjivale vesti o stranim diplomatama koje “ulažu napore da se prevaziđe teška situacija” . I onog leta kada su u Goraždevcu pobijena deca koja su se kupala u reci.

Kad sam bila klinka obožavala sam one knjige u kojima si mogao sam da biraš kraj.  Ja I dalje verujem da možemo da sami biramo.

Tako što nećemo ćutati, tako što ćemo ispravljati greške dokle god mogu da se ispravljaju.  Nećemo dozvoliti da se zaboravi i pustiti krivce. Tako što ćemo  čuvati one koje volimo, smejati kad nam se smeje i plakati kad nam se plače.

Prljava predizborna kampanja 

Kako se približava Đurđevdan političari postaju sve nervozniji. Dok se Aleksandar Šapić iz DS -a izvinjavao za plakate na mestima gde ne bi smeli da budu, protivnički tabor nije mirovao. Na kontejnerima preko puta Studenstkog doma u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu osvanuli su plakati „sedi jedan“ sa slikom Borisa Tadića. Da političari nemaju ukusa ali i da ne biraju vreme ni mesto za svoju političku kampanju dokazali su ovih dana i pozicija i opozicija. Nedavno su na Dorćolu osvanuli kontejneri sa Čedinim plakatima. Sutradan tih kontejnera više nije bilo na ulici. Ne znam ko ih je "počistio", radnici Čistoće ili neko drugi. Nadam se da ćemo ostale mi "počistiti" 6. maja.  

Predizborna obećanja

Dragi političari, svi odoše a ja osta!

Mnogo toga smo prošli zajedno. Uz vas sam odrastala i sazrevala. Postali smo kućni prijatelji . Evo počinju novi izbori i gledam kako izgarate od želje da ovu našu malu zemlju učinite lepšom i boljom. Za sve ove godine zajedno smo stekli bogato iskustvo. Zato mi dozvolite da vam dam par predloga za vaša nova predizborna obećanja.

1. Osnivanje biroa za izgubljeno vreme
2. Objavljivanje Antologije predizbornih obećanja
3. Formiranje rehabilitacionih centara za odvikavanje od bivših ljubavi
4. Osnivanje Muzeja gluposti
5. Organizacija Svetskog takmičenja u zanimljivoj geografiji
6. Da svako kuče i mače može da bira svog vlasnika
7. Svakom domaćinstvu jednom nedeljno po jedno pakovanje čokoladnih bananica

ZA LEPŠU I SLAĐU SRBIJU!!!